Jos jedna romanticna budala

Ovako,ovih dana sam jako cudna.Kad svi kazu da vise nisi ista osoba,to je znak da nesto moras da promenis.Zapravo,niko ne shvata kroz sta prolazim,prethodna godina je bila jako uzbudljiva ali i jako teska,najteza do sada.Ja nisam dete,nisam glupa niti nerealna.Shvatam da zivot nije samo cvece,drvece,duga i ljubav.Shvatam da nada ne postoji,to je cisto gubljenje vremena,ubedjivanje sebe da ce se nesto promeniti.E pa,IZNENADJENJE-NISTA SE NECE PROMENITI.Sve dok verujes u bolje sutra i mastas o tome,ne shvatas da je situacija ozbiljna,da se nista nece promeniti ako klecis pored kreveta i obracas se Bogu,koji trenutno,verujem,ne zna gde da se okrene.Svi ga molimo,svi nesto trazimo,svi mislimo da ce bas nas pogledati.E,pa BOG VAS NE SLUSA,BOG VAS NE VIDI!Nema vremena za sve nas,ne moze svima da pomogne.Ja nisam ogorcena,nisam izgubila veru,ne mislim da je Bog preko noci nestao.Samo sa godinama shvatam kako ne mogu za svaku glupost da molim,ne mogu da 'kampujem' u crkvi kad god se posvadjam sa deckom,kad zelim da nadjem decka,kad shvatim da moram da nadjem posao,kad roditelji vise ne zele da podrze moje glupe ideje upravo zato sto su GLUPE!Ostalo mi je jos malo mozga.Malo,ali dovoljno da shvatim da moram da idem dalje,da ne 'mlatim praznu slamu',da sve svoje glupe ideje spojim u jednu i da napokon napravim nesto.Neko misli da sam nesrecna sto sam sama (ipak jos samo nas 6 nije pronaslo ljubav svog zivota,a bilo nas je 37),neko misli da meni nema spasa,cak sam cula i da sam trudna pa ne znam kako to da saopstim okolini...Ljudi su dokoni...Sad idem,pocinju mi 'Ocajne domacice'.Uh,lepo je ovo,ispricam se sa tastaturom i vec mi je bolje! :)